Ове године Музеј Старе Херцеговине по девети се придружио великом броју музеја који обиљежавају Европску ноћ музеја. У оквиру програма отворена је изложба умјетничких радова, међу којима преовладавају иконе, академског сликара Ранка Ковача.

-Част ми је и задовољство, што се у нашој установи постхумно организује изложба слика и икона професора Ранка Ковача, који нас је напустио прошле године. Дао је велики допринос унапријеђењу ликовне умјетности у нашем граду, зато му требамо сви бити захвални. Ова изложба један је од начина да га не заборавимо и памтимо његове заслуге – истакла је директорица Музеја Душанка Станковић и додала да је право у овој галерији излагао је заједно са својим ученицима, члановима секције „Art in medias res“, скоро сваке године у мају мјесецу. Стрпљиво и брижно радио је са њима, дајући им вјетар у леђа за избор будућих занимања. Увијек тих, ненаметљив, склањао се у страну, да не би засјенио своје ученике, иако без његове подршке не би успјели.

О његовом животу и раду говорили су његов колега Радмил Ковачевић и ученица Драгана Ковач која нам је пренијела рецензију Борислава Максимовића, његовог ученика и академског сликара.

– Највећи дио Ковачевог умјетничког опуса представљају иконопис и дуборез. Иконописао је православне цркве у Тивту у Црној Гори, Осијама и Улогу у општини Калиновик и Врбници код Фоче. Био је изузетан иконописац који се није држао крутог канонског шаблона већ је у своје иконе уносио снажан лични ликовни печат. Његове иконе је одликовао интензиван колорит који је био подржан јаким цртежом што је његов ликовни израз чинило у исто вријеме снажним и осјећајним. Филигрански прецизним цртежом правио је чврсту композицију слике коју је разигравао игром свјетлости и топлом палетом боја. У дуборезу је био посебно познат по прецизности и детаљима изведеним мајсторски сигурном руком, које је комбиновао са сликаним елементима стварајући специфичан лични стил. У својим иконама Ковач је спајао вјештине и знања модерног човјека са древним традицијама и духовношћу наших предака – пренијела је у емотивном обраћању, Драгана Ковач.

Изложбу је отворила начелница Одјељења за привреду и друштвене дјелатности општине Фоча, Оливера Елез, а присуствовао је велики број његових ученика, колега професора и поштоваоца његовог лика и дјела.

Након отварања изложбе посјетиоци су могли у Градском позоришту погледати представу „У агонији“ београдске продукције „Бео Арт“, настале по најизвођенијем Крлежином драмском тексту и обићи сталне поставке Музеја.