Изложба је посвећена обиљежавању 350 година од рођења Петра Великога и 300 година од царског указа о слању учитеља у Србију да предају словенски и латински језик. Овај чин представља најважнији догађај у историји руско-српских дипломатских, културних и црквених односа.

-Циљ ове изложбе, која има и образовни карактер, је да нас подсјети  и упозна са историјским чињеницама које нам нису доступне. Петар Велики је један од највећих владара у руској историји, који је руску империју увео у ред свјетских сила и први владар који је почео да обраћа пажњу на Балкан, српски и друге словенске народе, који су у то вријеме били под турском окупацијом, –  истакла је у поздравној ријечи директорица Музеја Старе Херцеговине, Душанка Станковић.

-Везе измећу Срба и Руса теку на три нивоа: културном, политичком и вјерском. Најјачи ниво је сама вјера -, рекла је Милана Бабић, предсједница Књижевног удружења „Сусрет“ из Требиња, и додала да је Митрополит београдски Мојсије Петровић човјек који је послао писмо Петру Великом молећи га да буде нови апостол међу Србима. – Српске земље су се налазиле у тешкој ситуацији у том моменту. Петар Велики је ту молбу услишио и оставио велики траг у јачању   веза српског и руског народа. Митрополит Мојсије Петровић касније  је страдао под неразјашњеним околностима, као и многи српски поглавари- истиче Бабићева.

Пичугин Јуриј Викторович, први секретар за научну и културну сарадњу Амбасаде Руске федерације у БиХ је истакао да ова изложба први пут приказује архивску грађу која до сад није била објављивана. – Одлуком Петра Великог било је омогућено ступање Срба у војну и државну службу у Руској федерацији. Петар Велики је успоставио темеље финансирања српских манастира у различитим регијама Балкана, од Војводине до Црне Горе и Херцеговине, – рекао је он и додао да Херцеговина свуда препознаје руске трагове, од Саве Владиславића, за којег каже да је поновио судбину  Петра Великог, јер је отишао да  студира у Европу, исто као Петар Велики, а  затим је све своје напоре уложио у развијање дипломатских  односа са Турском и јачање отаџбине и  није заборавио своју родбину из Херцеговине у Гацку,  све до  козачких корпуса који су двадесетих година XX вијека нашли уточиште и оставили трагове на простору Требиња, Билеће и Горажда.

-Овом изложбом приближили смо се величини руског цара, његовим дјелима, али и дјелима наших предака који су у тешко вријеме успјевали да се изборе за српски народ, за име ове велике славне личности везују се бројне реформе које је провео у својој империји, као и у нашој историји. Помогао је отварање руско-српске школе у Сремским Карловцима, послао је учитеље који су тамо у сарадњи са великодостојницима наше цркве створили прву значајну образовну институцију,- рекла је Весна Рашевић, замјеница начелника Општине Фоча, приликом отварања изложбе.

Отварању изложбе коју је употпунио наступ хора Средњошколског центра из Фоче и Нине Филиповић која је говорила Пушкинове стихове, присутвовала је и Наташа Ђорђевић, замјеница амбасадора Србије у БиХ.

Изложба „Руско-српски односи у доба Петра Великог“ која је представљена у оквиру манифестације Зима у Фочи,  чији организатори су Књижевно удружење „Сусрет“ из Требиња, Руски научни институт, Руски дом из Београда и Музеј Старе Херцеговине уз подршку Општине Фоча биће доступна свим заинтересованим посјетиоцима до 15. јануара.

---