Изложба приказује новац који је био у оптицају на подручју Републике Српске током минулих вијекова.

„Новац је мијењао облике, као и мотив. Мотиви дају свједочанства, којим употпуњујемо сазнања о прошлости, црпимо податке о владару, његовим хералдичким традицијама, простору гдје је новац био у оптицају, те утицају владара на том простору“, истакао је на отварању изложбе в.д. директора Музеја Старе Херцеговине, Данко Михајловић.

Изложба „Новац од антике до савременог доба“ први пут је отворена у Музеју Републике Српске 2008. године. Дио изложбе представљен је у Фочи: илустрације музејског техничара Љиљане Кораћ, златник византијског цара Јустинијана Великог и дио папирног новца.

У нумизматичкој збирци Музеја РС чува се преко три хиљаде примјерака кованог и папирног новца.

„На нашим просторима у оптицају је био новац  од најстаријих примјерака  из II вијека п.н.е, новац грчких градова, а поред њега у збирци се налази и бронзани новац из Сјеверне Африке, новац римских и византијских владара, новац Угарске, Дубровника, босанских средњовијековних владара, краља Срба, после Твртка II и Стефана Томашевића који је био српски деспот који је владао Смедеревом и био последњи босански краљ, као и  новац османских владара“, рекао је аутор изложбе музејски савјетник у Музеју РС, Јанко Врачар.

Он је додао да новац није био само средство плаћања. Он је био врста медија. Иза појединих владара, осим новца није остао ниједан писани траг.

Владари су новац користили да се представе својим поданицима.

„Новац је одиграо значајну улогу и као умјетничко дјело и као средство комуникације и као средство плаћања. Новац на нашим просторима кован је доста дуго од XIII вијека, према неким археолозима чак и од XI вијека“ ,рекао је Врачар.

Већина новца приказаног на изложби, ископана је на подручју Бањалуке, а заинтересовани суграђани изложбу могу погледати у галерији музеја до 30. маја.