Представљена стручна каталошка публикација о династији Обреновић

Стручна каталошка публикација „Обреновићи у музејским и осталим збиркама Србије и Европе I-IV“ Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца представљена је синоћ у галерији Музеја Старе Херцеговине.
Александар Марушић, виши кустос-историчар, директор Музеја рудничко-таковског краја и уредник публикације, казао је да је ова стручна едиција настала с циљем да се евидентирају и у форми каталога публикују сви предмети везани за династију Обреновић који се чувају у фундусима музеја, архива, библиотека, галерија, манастирских ризница и приватних колекција.
„Ово је један континуиран пројекат који траје од 2010. године, када смо из Музеја рудничко-таковског краја послали једно циркуларно писмо на четрдесетак адреса широм Србије, пре свега музејским организацијама, библиотекама и архивима, са питањем да ли су расположени да музеолошки обраде материјал који је, на непосредан или посредан начин везан за династију Обреновић, наравно уколико га имају у својим фундусима, како би га као таквог приказали у стручним каталошким публикацијама“, испричао је Марушић.
Намјера Музеја рудничко-таковског краја, додаје, била је да објаве једну до двије књиге, али због броја тема и обимности материјала публикација тренутно има четири дијела.
Поставља се питање, додаје, зашто се, поред великих музејских институција, у већим градовима, управо у Музеју рудничко-таковског краја, основаном 1994. године и једном од најмлађих институција ове врсте у Србији, родила и реализовала таква идеја.
„Разлог је једноставан. Династија Обреновић је потекла на простору рудничко-таковског краја, који географски обухвата сјеверозападни део Шумадије, значи централни део државе Србије. На том простору, који је у средњем веку био периферија српске државе, на планини Рудник, као централном делу тог подручја, зачета су оба српска устанка: Карађорђев из 1804. и Милошев из 1815. Заправо, српска национална револуција, нарочито њен војни део који чине оба српска устанка, ту је зачет и почет, и траје око 11 година уз прекиде“, појаснио је Марушић.
Обреновићи су, истиче, укупно владали 72 године и подарили пет владара, да би након 1903. године, под завјером у којој су учествовали незадовољни официрски кор и, вјероватно, страни фактори, нестали са историјске сцене.
„Ми смо морали прво да сагледамо музејску и културну мапу Србије. Рецимо, Историјски музеј Србије има збирку од 6.000 артефаката, на најнепосреднији начин везану за Обреновиће, као што су комади њиховог намјештаја, одјеће, оружја и лична знамења, док музеј у Јагодини има доста предмета које су Обреновићи даривали људима из тог краја. Све је то требало „помирити“ и направити принципе по којима се селектује грађа: почев од оснивача династије Милоша Обреновића, његове сутруге и деце, до последњег владара, Александра Обреновића, њихових задужбина и мјеста становања, до културе сјећања“, навео је Марушић.
Предавање и презентација о династији Обреновић окупили су пријатеље музеја и поштоваоце историје жељне нових сазнања, а из Музеја рудничко-таковског краја најавили су скоро издавање пете књиге, а од септембра мјесеца и почетак рада на шестом тому ове стручне каталошке публикације.


 

Šerujte nasShare on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

About the Author: