У четвртак отварање изложбе слика Мирка Кујачића

У галерији Музеја Старе Херцеговине у четвртак, 24. октобра, биће уприличено свечано отварање изложбе слика Мирка Кујачића (1901-1987).
На изложби ће бити представљене скице и графике Мирка Кујачића које се чувају у Музеју Херцеговине у оквиру легата Мирка Кујачића, који је 2005. године, поклонила сликарева последња супруга Марија Мицика Кујачић.
Мирко Кујачић – сликар, графичар, сценограф, конзерватор – рођен је 1901. године у Колашину. Потиче из старе и угледне црногорске породице. Мирко 1912. завршава први разред Гимназије у Сремским Карловцима, затим школовање наставља у Београду гдје након завршетка гимназије уписује тек основану Глумачко-балетску школу. По завршетку прве године добија ангажман у Народном позоришту у Београду. Своје амбиције даље усмјерава ка изучавању ликовних умјетности. У Умјетничкој школи у Београду уписује 1924. године вајарски одсјек код Томе Росандића. Наредне године одлази у Париз гдје наставља сликарско образовање на Academie Julien, Academie de la Grande Chaumiére и на Академији Андре Лота у ком проводи непуне три године. Учествује 1929. године на Јесењој изложби Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ са двије слике и једном скулптуром. Постаје сценограф у новооснованом Бановинском позоришту на Цетињу. На отварању пете самосталне изложбе 1932. године у Уметничком павиљону у Београду, изложио је свој Манифест у коме је изнео своје погледе и став према умјетности.
Сматра се зачетником социјалне умјетности у Србији између два рата. У више наврата боравио је и радио као рибар на јадранским острвима, а као плод тог искуства издаје 1934. године мапу дрвореза и линореза „Рибари“ са мотивима из живота далматинских рибара. Као један од оснивача сликарске групе „Живот“, био је врло агилан у борби за слободно и неспутано стваралаштво. Његов пропагандно-политички рад дошао је до изражаја у графикама са социјалном тематиком.
Постаје професор новоосноване Умјетничке школе на Цетињу 1948. године, а наредне године живи и ради у Херцег Новом због премјештања школе. Године 1951. постаје сценограф Народног позоришта у Мостару.
Један је од оснивача и први управник Завода за заштиту споменика културе у Мостару.
Био је члан је УЛУЦГ-а и УЛУБИХ-а. Учествовао је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. У његовом стваралаштву нарочито се издвајају циклуси слика: Образи горштака, Голоруки, Овако изгледах, Замах, Херцеговина – баштина племенита. Добитник је значајних друштвених признања.
Изложба ће бити отворена у 18 часова.
Добро дошли!
Можда је уметничко дело на ком је Стари мост и текст

About the Author: