У библиотеци Музеја Старе Херцеговине чувају се његова сабрана дјела, у издању сарајевске издавачке куће „Свјетлост“ из 1956. године, док се у хемеротеци налази пар његових чланака објављених 1974. године у репринт издању ратних бројева „Борбе“, штампаних током 1941 – 1943. године, у издању Народне библиотеке СР Југославије, Народне и универзитетске библиотеке СР БиХ, Скупштине општине Титово Ужице и Скупштине општине Босански Петровац.

Током деценије и нешто више, велики број Маслешиних радова објављен је у разним часописима, дневним и повременим листовима, почев од „Београдских новости“, преко часописа „Нова литература“ који покреће заједно са Отокаром Кершованијем, до часописа „Народно благостање“, „Стожер“, „Књижевник“, „Данас“, „Нин“, „Хрватски лист“, „Наша стварност“, „Слобода“, „Борба“.

Осим низа краћих чланака, написао је и двије веће студије: „Светозар Марковић“, са биографским и библиографским скицама и његовом дјеловању, и „Млада Босна“, у којој објашњава разлоге стварања, рада и циља ове патриотске организације.

Писао је о разним темама, почев од збивања у свјетској политици, историјским и друштвеним проблемима, политици Југославије између два рата, периоду НОБ-а, до чланака из домена књижевности и културе, попут текстова о Чехову, Мирославу Крлежи, Богдану Поповићу, Црњанском итд.

Преводи књиге „Рај Америка“ Егона Ервина Киша, „Постанак земље“ Робера Потонија“, „Новац у политици“ Рихарда Левинзона Моруса“.

Рођен је 20. априла 1906. године у Бањој Луци. Студирао је право у Загребу, економију у Франкфурту, те политичку економију и социологију у Паризу. Одмах по избијању рата ступио је у партизане, у којима је и настрадао у Бици на Сутјесци 1943. године. Тачније, утопио се када су ноћу прелазили Сутјеску да би се пробили из њемачког обруча. За народног хероја, проглашен је 20. децембра 1951. године. Његово име носила је једна од најугледнијих издавачких кућа у Југославији (Издавачка кућа „Веселин Маслеша“ из Сарајева). Бројне установе, попут ОШ „Веселин Маслеша“ из Фоче и данас носе његово име.