На изложби „Орао, лав и крин – Хералдика средњовјековних српских земаља” представљени су грбови најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете, односно из средњовјековних српских земаља које су владале у раздобљу од IX до XV вијека, почевши од најстаријег српског владарског рода, Властимировића, па закључно са родом Бранковића, од којих потичу посљедњи титуларни српски деспоти.

Представљено је 20 грбова најзначајнијих породица.

Директорица Музеја Старе Херцеговине, Душанка Станковић, захвалила се ауторима мр Јанку Врачару, музејском савјетнику историчару из Музеја Републике Српске и Дејану Дошлићу вишем асистенту на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци што су омогућили да ова изложба дође у наш град.

„Ова изложба је веома вриједна, јер свједочи о вишевјековној традицији српског народа на овим просторима“, истакла је Станковићева.

Српска хералдика уз Српску православну цркву и наше писмо, ћирилицу, један је од елемената који чине континуитет од средњег вијека до данас, поручено је са изложбе.

„Треба нагласити да је хералдика једна од ријетких елемената српске средњовјековне државности која је преживјела пад под османске руке. За то је најзаслужнији Србин католичке вјере поријеклом из Дубровника, адмирал шпанске флоте дон Педро Охмучевић. Хералдика се поново појављује у пуном сјају са почетком XIX вијека, са Првим српским устанком“, истакао је Врачар.

Хералдика је најкраће речено наука о грбовима.

„Грб се код нас преводи као баштина, насљедство, очевина. То је нешто што се наслијеђује, његује и оставља другим генерацијама. Три најчешћа симбола у српској хералдици су двоглави орао, лав и крин, па отуда и назив изложбе“, појаснио је Дошлић.

На изложби су радили и архитекте, дизајнери и сликари, који су дошли до модерног рјешења које на најбољи начин приказује богатство наше средњовјековне хералдике и средњовjековних породица.

Сви заинтерсовани посјетиоци изложбу могу погледати у нашој галерији до 17. јуна.