Сузана Петричевић и Нела Михаиловић, првакиње Народног позоришта из Београда, синоћ су у Градском позоришту Фоча побрале овације за извођење представе „Пластика“ београдске „Фави“ продукције.

Овај вишеструко награђивани комад, настао по тексту Стевана Копривице, говори о двјема женама у средњим годинама које се срећу у теретани. Испоставља се да је индивидуални тренинг заказан објема у истом термину, те у ишчекивању доктора Штибохара ниједна не одустаје од свог скупо плаћеног термина.

Режију потписује Сузана Петричевић, која у комаду игра богату удовицу Милину Чакаревић.

„Видели сте реакције публике, видели сте сваки слој тога што смо ми као глумице, и ја као редитељ, желеле да донесемо – тај ред урнебесног смеха и ред суза. То је класична мелодрама. Нисмо јој без разлога дали назив ‘Пластика’. То је један мудар потез ове екипе како бисмо привукли широку публику јер неко ће залутати да дође да се смеје. А позориште је ту да просвећује, образује, да мења човека, то је наша мисија“, поручила је Сузана Петричевић.

Додаје да су она и Нела на један брз, модеран, и савремен начин изнијеле текст, а публика је, истиче, била божанствена.

Нела Михаиловић тумачи улогу новинарке Катарине Бојановић, а настајању „Пластике“ и њених ликова доприњела је и родбинска повезаност између двије глумице.

„Сузана и ја смо у родбинским везама 25 година. Обе смо глумице Народног позоришта, и то још дуже. Ово је заправо прва представа у којој радимо скупа. Имале смо још две представе, али нисмо биле директне партнерке. Копривица је текст писао баш за нас две, а 2015. године, за пунолетство родбинских веза, био је прави тренутак да направимо ову представу. Било је то огромно уживање, зато што се знамо добро и као глумице, и приватно, и ту постоји једно огромно поверење. То се у представи све види“, испричала је Нела Михаиловић.

Порука представе је, додаје, да ниједан нож пластичног хирурга не може да уклони животне ожиљке.

„То се изговори у пар реченица, пред сам крај представе. Ожиљци на души које носи та жена, која је прошла деведесете и двехиљадите године, не скидају се скалпелом – тако каже Милина у представи. То је порука представе – да само топла људска реч, емоција и љубав могу да заташкају те ожиљке, коју су ту али гураш даље, ако имаш прилику да пружиш љубав и да је примиш. То је, можда, једини начин да преживимо све ово у чему живимо. То је порука младима – да не требају пластичне операције да би се осетили испуњеним и успешним у животу. То је велика грешка, и то је неки терор који прати младе. Ја имам кћерке од 14 и 16 година и причам им константно о томе и покушавам да им то објасним“, истакла је Михаиловићева.

„Пластика“ је спој комедије и драме из савременог живота, а писац је одређује као комад о женама које су се побуниле, не пристајући на конвенције, упућујући на важну животну лекцију, да и поред лоших догађаја живот треба вољети, а прије свега бити задовољан собом.