Изложба „Прича о накиту“ Народног музеја Чачак отворена је синоћ у галерији Музеја Старе Херцеговине.

Ауторка изложбе палеонтолог Биљана Чкоњевић казала је да причу о накиту започињу најстаријим предметима из фундуса Народног музеја у Чачку. „Углавном су то фосилни остаци мекушаца. Обрада шкољки и израда накита од њих била је присутна у разним културама, на скоро свим континентима“, наглашава ауторка. Додаје да је тема везана за накит јако занимљива, лијепа и неисцрпна. „Од почетка цивилизације до данас човек је стварао различите облике накита, било од камена, шкољки, метала и слично, а сви ти облици са собом носе много симболике и скривених значења. Имајући и виду да су простори где ми живимо били интересантни великим силама и многим царствима, проучавајући накит ми откривамо сву сложеност тих цивилизацијских токова“, истиче Чкоњевићева.

Директорица Народног музеја Чачак Делфина Рајић казала је да њихова установа, као чувар колективне свијести и сјећања на материјално благо које посједује и које је стручно распоређено по различитим збиркама, своју мисију живи више од седам деценија. „Изложбом ‘Прича о накиту’ вечерас започињемо причу о прастарој људској потреби, причу о нераскидивој вези човека и накита, о њиховом утицају на културу, уметност и религију, која траје до данас. Ми накит чувамо у збиркама, проучавамо га и користимо прилику да га презентујемо“, нагласила је Рајићева. Додаје да су први облици накита, прављењи од природних материјала, били скромни и једноставни. „То су шкољке, пужеви, перје, кожа и зуби сакупљени ловљењем животиња. За припаднике заједнице први украси били су драгоцени, имали су симболично значење и били су део њихових магијских обреда и церемонија. Касније, појавом метала, употребом бакра, гвожђа, бронзе, у мањој мери злата и сребра, накит постаје све разноврснији“, појашњава Рајићева.

Данас, истиче, занатске технике омогућавају стварање врхунског дизајна, а накит има различите намјене, од модних додатака до симбола љубави и пријатељства. „Накит је увек био симбол лепоте, креативности и индивидуалности. Има своју улогу у уметности и култури где се користи за изражавање емоција, причање прича и преношење вредности. Будућност Народног музеја у Чачку и Музеја Старе Херцеговине у Фочи требало би се да се гради на чињеницама да је сваки музеј сам по себи знак који у себи садржи бројне симболе и да је његова основна улога комуникација“, поручила је Рајићева.

Отварајући ову изложбу директорица Музеја Старе Херцеговине Душанка Станковић казала је да је гостовање изложбе Народног музеја Чачак још један доказ изузетне сарадње обје установе, која ће бити настављена и у наредном периоду. Изложба ће посјетиоцима Музеја Старе Херцеговине бити доступна до 1. августа. Поред изложбених паноа, посјетиоци могу погледати разне облике накита израђеног од сјеменки, шкољки, камена, медвјеђег зуба и сл.