Аутор изложбе, виши кустос етнолог Божана Ђузеловић, изразила је задовољство што има прилику да изложбу „Вез и златовез“ представи у Фочи, која је некад била занатски центар, а постоји велика могућност да су неки од изложених предмета управо рађени у Фочи.

„Сви експонати који су вечерас изложени су дио наше традиционалне културе, односно текстилне радиности. Наша основна идеја јесте да представимо оно што шира јавност није имала прилику да види. То је народна ношња која се носила као свакодневни костим до Другог свјетског рата“, истакла је Ђузеловић.

Наше жене су након напорних послова које су обављале током дана, навече поред ватре везле и израђивале одјећу коју су носиле. Посебну пажњу изискивао је вез.

Ауторка додаје да се херцеговачки вез истиче по самом колориту и структури, а припада ширем динарском културном кругу. Основне технике су покрстица и ошице. Украшавали су се углавном предњи дијелови кошуље. Херцеговачки вез је препознатљив и по симболици, увијек по неком елементу који има посебан симбол који има скривено значење, које је везиља хтјела да упути онима који су га носили.

„Желели смо да подсетимо све нас на она времена када су људи много више обраћали пажњу на то како су се одевали и како су украшавали одећу, тим украсима давали су значај појединим дијеловима ношње, али и свакодневне одеће. Ово су радиле углавном жене, које су имале много кућних обавеза , али поред њих су се на крају дана трудиле да све своје тежње и све своје таленте које су научиле од својих мајки и од својих бака ,ка оном естетском, пренесу и покажу колико су веште“, рекла је на отварању изложбе директорица Музеја Херцеговине у Требињу, Ивана Грујић и додала да су комбинујући различите боје створиле праве умјетничке рукотворине. Да су живеле у другом времену сигурно би се многи модни дизајнери заинтересовали за њихов рад.

„Главни циљ изложбе је да се широј јавности представе предмети украшени везом и златовезом као врло атрактивним начином украшавања одјеће и употребних предмета који припадају традиционалној култури источне Херцеговине, с краја XIX и почетка XX вијека, и на тај начин покажемо велико богатство херцеговачког поднебља када је етнологија у питању“, истакла је директорица Музеја Старе Херцеговине, Душанка Станковић.

Народне рукотворине ће одољети свим изазовима модерног друштва, а наша је обавеза сачувати ове вјештине за будуће генерације, поручено је са отварања изложбе, која је након Београда, Ваљева и Горњег Милановца представљена у Фочи, гдје ће посјетиоцима бити доступна у наредних мјесец дана.