Изложба ,,Јован Дучић – свом милом Требињу – трагом једне визије“ настала је 2023. године поводом 80 година од његове смрти.У галерији музеја до 30. маја можете погледати изложбу из легата Музеја Херцеговине и упознати и друге стране Дучићеве личности.
Јован Дучић је рођен на Сретење 15. фебруара 1874. године, као дијете са напуњених десет година одлази из Требиња и не враћа се више, али му се увијек обраћа као свом милом Требињу. У тестаменту наводи да жели да се сахрани у Требињу на брду изнад града, у цркви изграђеној по узору на косовску Грачаницу.
„Познато је да је Јован Дучић био један од највећих српских пјесника, мајстор риме, али је мање познато да је био врсни дипломата и врсни познавалац умјетности. У дипломатској служби провео је више од 30 година. Због патриотског рада, након Другог свјетског рата, био је окарактерисан као националиста и шовиниста и дуго је био неправедно скрајнут. Чекао је на повратак у Требиње 57 година. 22. октобра 2000. године његови посмртни остаци су по трећи пут помјерени и коначно сахрањени у Требињу у Херцеговачкој Грачаници, након Индијане и Либертвила“, рекао је на отварању изложбе, један од коаутора Симо Радић, музејски педагог.
Јован Дучић је познат и по томе што је био први југословенски амбасадор, мада је више волио да користи средњовјековну титулу, поклисар. Боравећи по свјетским метрополама, изграђивао је истанчан укус за умјетност. Куповао је дјела старих мајстора из XVI и XVII вијека, као и дјела својих познатих сваременика. Подржавао је и непознате умјетнике.
„Његов идеал био је вјечни град Рим. Сматрао је да он центар униврезума. Са одушевљењем је прихватио службу тамо. Неки су му замјерали да је више обилазио антикварнице и аукције, него што се бавио дипломатским пословима. 1935. године у Требиње из Рима шаље 15 сандука препуних умјетнина из времена Римског царства. Намјера му је била да се дио колекције археолошких предмета искористи за украшавање града, а дио да се оснује археолошка збирка музеја. Он је био први почани кустос Музеја у Требињу. Из те колекције се развио и касније 1952. године основан Завичајни музеј“, навео је Радић.
Један дио тих предмета, који је био распоређен по граду је уништен у Другом свјетском рату и након њега, али временом су урађене реплике и враћене на првобитно мјесто.
„Јован Дучић је човјек без кога данашње Требиње не би било Требиње, човјек који је започео изградњу имиџа Требиња као града културе и захваљујући њему дух медитерана се још више осјети у граду на обалама Требишњице“, закључио је коаутор изложбе Симо Радић.
Директорица Музеја Старе Херцеговине, Душанка Станковић, истакла је да је посебна част угостити изложбу о великом пјеснику, дипломати, првом амбасадору Краљевине Југославије и колекционару.
Она је додала да је Дучић једно од највећих имена које је Херцеговина изњедрила. Овом изложбом наши суграђани ће сазнати више о великом пјеснику, као и његовом доприносу дипломатији и култури.