Отворена изложба о мати Ани Аџић – духовној сљедбеници владике Николаја

Мати Ана Аџић својим дјелом, као управница дјечијих хранилишта, које је основао владика Николај Велимировић у Београду, Битољу, Трстенику, Краљеву, и као игуманија манастира Враћевшнице је оставила неизбрисив траг у женском монаштву. Читав живот је посветила напуштеној дјеци и манастиру.

-Мати Ана се одрекла материјалног да би имала све: духовну снагу, велико срце, пожртвованост, вољу за учењем и давањем. Остала је упамћена као добра српска мајка, скромна и племенита духовна сљедбеница владике Николаја и једна од најобразованијих српских игуманија – рекла је на отварању изложбе, директорица Музеја Старе Херцеговине, Душанка Станковић.

Пригодну бесједу о животу Светог Николаја Велимировића, његовој мисионарској дјелатности, као и духовности и утицају дјела Светог Николаја на српски народ, Богомољачком покрету који је настао под његовим благословом из којег је изњедрена и мати Ана говорио је протонамјесник Љубомир Пријовић, ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи. Он је истакао да је Владика Николај Велимировић посебну пажњу посвећивао женском монаштву које је одиграло значајну улогу прије, током и након Другог свјетског рата.  Свети архијерејски сабор под предсједништвом Његове светости блаженопочившег патријарха Павла канонизовало га је 2003. године за светитеља и уврстило  у ред и каталог светитеља Српске православне цркве.

-Мати Ана се замонашила у манастиру Сретење, затим одлази у манастир Враћевшницу, гдје је била игуманија од 1952. до 1975. године. Како се односила према дјеци тако се односила и према сестрама. Монахиње је се сјећају као строге али праведне. Ишла је у исхабаном, окрпљеном одијелу. Имала је једне ципеле које је носила за празник, ако се поцијепају, окрпи их и настави да носи. Пензију свог оца даровала је манастиру. Свима је пружала њежност, бригу и љубав –  истакла је Весна Ћурчић, виши музејски едукатор, једна од ауторки изложбе.

Изложбом „Мати Ана Аџић (1900-1975): духовно чедо владике Николаја Велимировића чије су ауторке Мирјана Мокровчак Глишовић, виши бибиотекар и Весна Ћурчић, виши музејски едукатор, настављена је добра сарадња са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Сви заинтересовани посјетиоци изложбу ће моћи погледати до 19. октобра.

---