Вече смијеха уз позната глумачка имена Представа „Сокин и Босина“, настала у продукцији београдског театра Балкан нови покрет, одиграна је синоћ на сцени Градског позоришта Фоча.

У представи, која говори о необичним ликовима и животним ситуацијама, улоге тумаче Лиљана Благојевић, Весна Станковић, Калина Ковачевић и Милош Ђорђевић. Позната глумачка екипа приредила је вече смијеха изводећи комад о младом брачном пару занимљивих професија. Њихови проблеми настају када им у госте дођу свекрва и ташта. Глумица Љиљана Благојевић каже за ову комедију да је на трагу Нушића, јер се бави нашим менталитетом, и публика је одлично разумије. „Невероватно је колико је ова представа актуелна било где да је играмо, а играли смо је у Аустралији, Америци, Канади, по свим градовима у Србији и БиХ. Играмо је 10 година, и увек је наилазила на невероватно разумевање и хумор зато што се тиче односа међу старијима и младима, социјалним разликама, као и разликама између оних који су планински и који су равничарски тип. То је нешто што ми одлично разумемо, зато она толико и траје“, изјавила је Љиљана Благојевић. Додаје да је у Фочи уприличено 225. извођење представе, рађене по тексту Милице Констатиновић и у режији Југа Радивојевића. „Једна прија је са Романије, друга је из Војводине. Ту је сукоб два менталитета, али у бити они се воле. Оне навијају да њихова дјеца остану у браку и добију децу јер је суштина свега породица и продужетак породице. Познајем тај менталитет тако да ми није било тешко да га играм, доказ томе јесте што сам у Сарајеву на Сусрету малих сцена добила награду за женску улогу. Значи, ипак сам била у поднебљу где врло добро знају тај менталитет и језик, и очигледно је то било како треба чим су ме наградили“, истиче Благојевићева. Њена кћерка Калина Ковачевић тумачи улогу Јулијане, која вози камион да би издржавала себе и супруга – балетског играча. „Ово је једина улога коју сам досад тумачила, у којој играм мушкобањасту жену која је возач камиона, а уједно свира клавир – то су две неспојиве ствари. Лик Јулијане који тумачим представља равничарски менталитет и начин размишљања. Опет, поред те своје грубости, она осећа велику љубав према свом мужу који је много женствен, тако да су смешна та два споја“, каже Ковачевићева. Сјајном глумачком тандему прикључила се и Весна Станковић, глумица Југословенског драмског позоришта, која тумачи улогу Софије. „У ову представу сам ‘ускочила’ након неколико година играња. Ускакање је проблематично јер глумац не прође кроз процес и улога му не уђе у кости. Међутим, од првог дана колеге су ме прихватиле и помогле ми да се осетим као у мајчином загрљају. Први пут сам на некој представи победила себе и све своје страхове и стидове од тога да ли могу, колико смем и шта на сцени могу себи да дозволим. За разлику од Љиље, која тај менталитет дубоко познаје и има генетску глуму, ово је јако далеко од мене, у смислу јер сам брдскопланински тип“, каже Станковићева. Милош Ђорђевић, професор на Факултету савремених уметности у Београду, у представи тумачи улогу Стојка. „То је урнебесна комедија – комедија карактера, комедија ситуације, породичних и међуљудских односа, комедија у којој се свако препозна зато што су у питању најличнији односи између мужа и жене и две прије. То све много забавља, јер знамо колики су утицаји наших родитеља на наше бракове. У овој представи је то очигледно, зато људи јако лепо и позитивно на њу реагују. Још је лепше и комичније јер, са грађом од два метра и 114 кг, играм балетског играча, док Калина са дупло мањом тежином од мене игра возача камиона. То је једна комбинација снова. Притом долазе наше мајке да нам помогну, зато што нам је брак у кризи. Родитељи могу да помогну да се спаси брак, али на један контра начин“, открива Ђорђевић. Додаје да му је ово прво гостовање у Фочи, али да 9. јуна долази опет као дио ансамбла представе „Удај се мушки“. Публику Градског позоришта Фоча наредног мјесеца очекује извођење представе „У агонији“ Бео Арта.

---