српски
EnglishОтварање изложбе „Фоча у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995“
У склопу обиљежавања Дана фочанских бригада, у галерији Музеја Старе Херцеговине јуче је отворена изложба „Фоча у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995“. Нова поставка Музеја, кроз 19 паноа, оргиналне предмете и кратки меморијални филм, предочава чињенице везане за протекли рат у БиХ.
Кустос-историчар Данко Михајловић, који је аутор изложбе, каже да она припада опусу културе сјећања јер значајним дијелом евоцира успомене на пале припаднике Војске РС и цивилне жртве рата у Фочи.
„Из Фоче је у темеље РС уграђено 646 живота, а од свих јединица Херцеговачког корпуса наша фочанска бригада је имала највише људских губитака, а уједно и највећу бојишницу коју је покривала“, наводи Михајловић.
Према његовим ријечима, изложба је усмјерена и према млађим генерацијама које требају да уче историјске чињенице везане за протекли рат, те да усвајају, његују и чувају традиције Одбрамбено-отаџбинског рата.
Отварајући ову изложбу, начелник општине Фоча Радисав Машић казао је да она кроз документа и фотографије представља све оно што је за Фочу карактерично у 20. вијеку, те да се њена вриједност, поред података које носи, огледа и у њеној мобилности, и преводу на енглески језик.
„Ако анализирамо гдје су наши борци и цивили погинули, њих 646, долазимо до податка да су сви погинули на подручју наше општине, изузев неколико бораца који су погинули на Нишићкој висоравни, помажући другима. Наши борци су гинули у нашој општини, гдје су вијековима постојали и гдје су наши коријени. Због тога и ова изложба показује један пресјек и кретање фочанске бригаде, па ћете видјети гдје се све наша бригада кретала, шта је био њен циљ и гдје је имала упориште, на границама наше општине“, нагласио је Машић.
Изожба, као и тридесетоминута дигитална презентација која је прати, чува помен и на злочине над српским цивилним становништвом у околним селима, као и на материјална разарања током НАТО бомбардовања 1995. године.
Изложба је покретна, те ће као гостујућа поставка Музеја Старе Херцеговине у наредном периоду бити доступна и општинама у Српској и Србији.
