Вече је било испуњено стиховима, емоцијом, личним причама и анегдотама о Небојши Глоговцу, Петру Краљу и Владети Јеротићу, а публика је имала прилику да чује и Ћетковићево дубоко промишљање о поезији као дијелу нашег идентитета.
„Ја сам глумац и трудим се да говорим поезију. Зато се и зове ‘Моћ говора’, уопште моћ изговорене речи, пошто се овде конкретно вечерас тиче — то је моћ говорења поезије“, изјавио је Ћетковић.
Говорећи о првим сусретима са поезијом, присјетио се дјетињства и казивања „Мајке Југовића“ Мире Ступице:
„Ја се сећам свог обданишта, забавишта, кад сам слушао Миру Ступицу како је говорила ‘Мајку Југовића’. Живо се сећам тог тренутка. Не сећам се многих ствари из тог периода, али се сећам тренутка када нам је васпитачица пустила неку плочу, сећам се омота плоче — то је Лубардина слика ‘Косовски бој’, са оним гаврановима црним, и Мира Ступица са својим потресним гласом и својом изведбом ‘Мајке Југовића’. Живо се тога сећам, тако да о томе и причам вечерас — како поезију говоримо и пре него што научимо да читамо и пишемо, јер је слушамо.“
Према његовим ријечима, поезија је дубоко укоријењена у народно памћење и културу:
„Она је дио нашег идентитета, јер то што се преносило с кољена на кољено — неписмен народ је пјевао и говорио и уз гусле и без гусала. Та наша епска поезија, која је бисер светске књижевности, имала је огроман значај за наш народ, будила је родољубиве емоције. Мислим да разумевање поезије није толико нужно, јер она комуницира са нама на више нивоа. Она пробуди емоцију и у човеку који никада није читао поезију. И дан-данас човек оде у кафану па га дирне неки стих неке песме. Тако да мислим да негде дубоко у свима нама постоји тај простор за стих и за поезију.“
Публика у Фочи наградила је глумца дугим аплаузом, а вече је протекло у знаку поезије и искреног говора о умјетности.
Ћетковић је истакао да из Фоче носи лијепе утиске и да је прије доласка чуо да је Фоча стекла статус града:
„Некако је живнуо град са студентима и факултетима, стварно честитам и дивно је то видети.“

